Fudbalski klub Inđija je završio jesenju prvoligašku sezonu na poziciji broj sedam. Ta pozicija na tabeli nije bila lako izborena. Tokom jesenjeg dela bila je velika kriza rezultata a zeleno beli tim se našao na ivici zone za ispadanje. Usledio je korektan rastanak sa sada već bivšim šefom strušnog štaba, Spasojem Jelačićem, a na njegovo mesto je stigao povratnik u ovaj tabor Srđan Blagojević. Upravo ovaj stručnjak je pred zimsku pauzu dao i analizu urađenog u klubu od njegovog dolaska u Inđiju,
„Kada govorim o tom periodu od kada sam ja preuzeo ekipu Inđije od 23. oktobra nakon odigranih desetog kola i poraza protiv Teleoptika u Zemunu. Izuzetno gust raspored nas u tom trenutku čekao jel smo mi u roku od samo tri dana imali obavezu da igramo kup utakmicu protiv Javora. U isto vreme nakon analize i razgovora sa saradnicima u stručnom štabu Jovanom Golićem, koji je bio član i predhodnog stručnog štaba i Banetom Radakovićem koji je takođe bio trener golmana u predhodnom stručnom štabu, izvukao sam neke zaključke i doneo sam neke odluke u saradnji sa njima i u dogovoru sa njima o promeni nekog koncepta pre svega igre. Promene u načinu funkcionisanja unutar same ekipe. I sve je to predstavljalo jedan veliki izazov za nas. Paralelno sa uvođenjem tog nekog novog koncepta, neke nove ideje u radu, u načinu funkcionisanja je bilo potrebno i ostvarivati pozitivne rezultate. Prvi izazov je bio Javor u kupu. Mi smo se odmah latili posla na treninzima. Postavili smo nove zadatke, nove principe. Pokušali da ih odmah sprovedemo protiv Javora. To rezultatski nije bilo uspešno. Ali se već na toj utakmici video određeni pomak i ja sam pokušao i mišljenja uspeo da se uhvatim za te neke pozitivne stvari i da ih predočim igračima i da im na osnovu toga ulijem neko samopouzdanje, neku energiju. Nakon toga smo nastavlili da radimo bez posustajanja iako smo tu utakmicu izgubili 3: 0. Sledeće utakmica je bila protiv TSC-a. Protiv izuzetno jake ekipe, gde smo pre bih rekao spletom nekih nesrećnih okolnosti prvo primili gol, a onda ostali sa igračem manje. Odigrali praktično celo drugo poluvreme sa igračem manje. Ali i pored toga bili ekipa koja se pita na terenu, koja diktira tempo. Odigrali 1: 1. Ni to nas nije poljuljalo. Bili smo uporni u onome što radimo. Igrači su, moram da priznam jako dobro odreagovali na ideju, na zahteve koji su ispred njih postavljeni. Pokazali su izuzetnu energiju, posvećenost, izuzetno pozitivno prihvatili ono što sam pred njih postavio. Tako da kao rezultat toga su došli i ti pozitivni rezultati, to jest pobede na tim utakmicama. Prva protiv Slobode ovde. Druga protiv Temnića u Kruševcu i treća ovde protiv Pirota. Možda i najteža utakmica za nas u ovoj polusezoni s’obzirom da je Pirot bio ekipa koja nam je stvorila više šansi nego ijedna ekipa pre toga. I na kraju smo odigrali tu utakmicu protiv Proletera u Novom sadu koji je bio izraziti favorit na toj utakmici zbog plasmana na tabeli. Zbog rekao bih ozbiljne organizovanosti tog kluba na svim nivoima. Tako da tu utakmicu smo na žalost izgubili i ostaje što se mene tiče veliki žal i za tom utakmicom i za pozitivnim rezultatom na toj utakmici. S’obzirom da smo gol primili u 85′, našom dekoncetracijom, našom greškom. Pogotovo na momenat na koji smo upozoravali da je njihova najjača strana, a koji smo vežbali i načina na koji da ga branimo. I zbog jedne situacije, izdvojio bih tu situaciju u 80′ kada smo imali 100% šansu, kaka je Nikodijević izlazio sam na golmana protivnika kod rezultata 0: 0, gde je signaliziran ofsajd pozicija koja definitivno nije to bila, s’obzirom da smo mi bili u liniji dešavanja i posle na pregledanom snimku se to jasno vidi. A i to bih postavio u ono što se dešava u fudbalu. Tako da smo na kraju završili sa 21.bodom. Što smo svi mišljenja ovde u klubu da je rezultat pozitivan. Da je dobar rezultat. S’obzirom da je u trenutku kada sam ja dolazio u klub posle 10.kola i razgovora sa Upravom kluba, sa direktorom i sa predsednikom, kao neki takmičarski cilj je postavljeno, osvajanje 17-18 bodova do kraja polusezone. Mi smo to ostvarili i premašili. Na kraju kada se podvuče crta, ostaje žal za tom poslednjom utakmicom. Siguran sam da možemo biti zadovoljni kako se sve završilo na kraju nakon dešavanja na početku sezone i tokom sezone„.
Od dolaska Srđana Blagojevića na kormilo zeleno belog tima igra ekipe je bila vidno bolja, kompaktnija. Igrači su više sarađivali na terenu. Koliko je taj dolazak uticao na te promene u ekipi ?
„Drago mi je da smo takav utisak ostavili na Vas koji gledate sa strane. Svi smo mi subjektivni kada je naša ekipa u pitanju i kada je naš rad u pitanju. Ono što ja postavljam kao zahtev ispred igrača je sigurno da i oni koji dođu sa strane da gledaju, da utisam koji ekipa mora da ostavi, jeste da je agresivna, kompaktna, da je organizovana, da dominira ili bar da ima želju da dominira na terenu sa svojom igrom i agresijom. Da je konstantna i da veruje u sebe. Drago mi je ako smo ostavili takav utisak. Ja sam mišljenja da se nikad ne zadovoljavam postignutim. Da uvek mislim da je možda moglo i bolje. To će nam biti prioritet u nekom narednom periodu da pokušamo da sagledamo dobro, da izanaliziramo sva dešavanja. Da izanaliziramo sav igrački kadar. Da vidimo šta nam valja činiti u prelaznom roku u ovom zimskom prelaznom periodu. Da uradimo sve što je moguće kada je u pitanju igrački kadar i kada su uslovi za rad i organizaciono stručne segmente da dovedemo na viši nivo. Kako bi u narednom periodu, u narednoj polusezoni sve to izgledalo još bolje, još kvalitetnije, kako bi osvajali još više bodova. Pri tom moram da naglasim da iako smo osvojili 21.bod, mi smo na sedmom mestu, da je liga izuzetno izjednačena, da su ekipe izuzetno izjednačene. Da su bodovne razlike jako male. Svega pet bodova razlike između nas na sedmom mestu i Bežanije koja je prva ispod crte i koja ima 16 bodova. Jako ozbiljno shvatamo posao koji nam sledi. Već danas u razgovorima koje imamo sa Upravom kluba u pripremi prelaznog roka. Pogotovo apostrofiram činjenicu da nas jako ozbiljan i težak raspored čeka na početku prolećnog dela. U prve četiri utakmice smo domaćini Dinamo iz Vranja i Metalcu koje su dve prvoplasirane ekipe i gostujemo Bežaniji i Dobanovcima koji su opet u borbi za opstanak. Tako da prva četiri kola su nam jako bitna. Jako je bitno da ih ozbiljno shvatimo. Nesumljam da će to tako biti jel sve to može odrediti smer u kom ćemo ići u drugom delu prvenstva„.
Iako treneri obično nevole da posebno ističu pojedine igrače, odbrana Inđije je u poslednjim kolima bila ta pokretačka snaga za dobre rezultate. Na najosetljivijem mestu u timu se prvo povredio golman Knežević, potom Jerevičić, da bi taj treći izbor bio i sjajno rešenje.
„Kao što znate, Knežević je krenuo, pa se povredio. Ima pauzu dugačku, još se nije oporavio. Čekamo da vidimo kakav će njegov biti status za dalje. Njegov zdrastveni bilten. Nakon toga je šansu dobio Jeveričić. Branio je u četiri – pet utakmica. I on se povredio. Na kraju šansu u poslednjih pet kola je dobio kao što ste rekli, Rastko Šuljagić, koji je u startu bio treći golman. A to je golmanska sudbina. Ja sam to u razgovoru sa njim i napomenuo to da je gomanska sudbina jako teška, samo jedna pozicija za razliku od igrača. Igrači mogu da igraju na više pozicija i deset mesta u nekom trenutku ima. On je radio. Dočakao svoju šansu. Na kraju mogu slobodno da kažem i iskoristio. S’obzirom da je na pet utakmica branio i primio je samo jedan gol u Novom sadu u 85′ nakon prekida. Mogu da kažem da je uneo mirnoću. Neku sigurnost koja mora da odlikuje kvalitetnog golmana. Odbrana koja igra ispred njega mora da oseti neku mirnoću i da veruje golmanu. Tako da mogu da kažem da je on iskoristio svoju priliku„.
Omladinski sastav i nekoliko igrača se ističe iz ove sadašnje ekipe. Ona je stvarno obavila jedan dobar rezultat u kvalitetnoj omladinskoj ligi Srbije. Nedavno ste imali jednu trening utakmicu gde ste ih tamo videli. Utisci o tome i tim momcima ?
„Ja ću samo ponoviti. Kako sam došao pet kola pre kraja i da je postojao taj neki imperativ osvajanja bodova. Da je bilo jako teško sagledati celu situaciju kada je omladinski pogon u pitanju, a iz razloga što se omladinci takmiče u omladinskoj ligi Srbije. U jednom jakom rangu takmičenja, našem elitnom. Bilo je jako osetljivo u tom trenutku povlačiti ih iz omladinskog pogona da bi ih video ili čak uključio u takmičarski ritam prvog tima. Nisam hteo ništa da remetim u ovom prvom periodu kada su oni u pitanju. Koristio sam svaku priliku koju sam mogao da priključim nekog od igrača treninzima prvog tima i to je bio slučaj gotovo na svakom treningu. Video sam mogućnosti Banjca, Bajića, Mrđe, Bobara, Panjka. Nekoliko igrača na nekoliko treninga. Između ostalog zakazali smo trening utakmicu protiv Radničkog iz Obrenovca u Staroj pazovi gde su upravo šansu dobili igrači koji su imali manju minutažu u predhodnom periodu i igrači iz omladinskog pogona, nih pet-šest plus igrači koji su na probi. Svakako nakon toga mogu da zaključim da ima talentovanih igrača u omladinskom pogonu i da ćemo se potruditi u narednom periodu da im napravimo jednu bazu u kojoj ćemo ih u narednih šest meseci, nekolicinu njih pripremati za jun mesec i njihovo potpuno uključivanje u trenažni proces i takmičarski proces seniorskog tima. Moja je ideja bila i to sam predočio Upravi kluba, da u prolećnom delu sezone igrački kadar FK Inđija čini ne više od 19-20 igrača plus golmani i da imamo priključeno za stalno minimum jednog igrača iz omladinskog pogona. Da u svakom trenutku kada imamo nedostatrak zbog bolesti i povreda nekog igrača, da uvek taj broj popunjava neko iz omladinaca. Tako ćemo dati do značaja omladinskoj školi. Staviti toj deci na uvid našu ideju da računamo na njih. Da imaju perspektivu ovde u FK Inđija„.
Trenažni proces u FK Inđija je danas praktično završen za ovu godinu. Posle treninga igrači, stručni štab, Uparava kluba su imali zajednički ručak. Potom je obavljen pojedinačni razgovor sa igračima pred ovu zimsku pauzu. Igrači su dobili zadatak kako da spremni dođu na početak priprema za novu polusezonu. Taj početak je planiran za polovinu januara meseca 2018.godine. Sam početak zavisi pre svega od konačnog kalendara takmičenja među prvoligašima. To je obično prva ili druga nedelja marta meseca. Do tada je ostalo skoro mesec i po dana pauze.