Veliki zaljubljenici fudbalske igre često znaju da kažu „ Sve prolazi fudbal ostaje“. Ko razume shvatiće da fudbal ima magičnu moć, tačnije on zbližuje i fascinira i staro i mlado, afirmiše igrače i fudbalske poslenike. Svaka generacija ima svoje ambasadore, najbolje fudbalere, sudije, funkcionere. Da je sve to tačno, najbolji primer je fudbalski „poliglota“ Mitrovčanin Branislav Nenić popularni Baja, koji je u fudbalu preko 4 decenije, što kao fudbaler, a kasnije sudija i funkcioner. Ovih dana, naravno na fudbalskom terenu, gde svakog dana provodi dobar deo dana, pričali smo sa njim o počecima karijere, pa do danas.
„Rođen sam 1962. godine u Sremskoj Mitrovici, gradu koji najviše volim i za koji bi sve na svetu dao. Fudbalom sam počeo da se bavim sada već davne 1975. godine u pionirskom timu Podrinja iz Mačvanske Mitrovice kod čuvenog trenera Dragomira Lukića Puleta bivšeg igrača šabačke Mačve i Srema. Najpre sam počeo kao golman, a kasnije postao štoper pa i centarfor. Posle toga put me je vodio preko davno ugašenog mitrovačkog Poljostroja do Trgovačkog. Kasnije sam završio 1989. godine u boemskom Akademcu iz Mitrovice, kluba koji se voleo do beskraja, gde se fudbal shvatao više kao igra nego takmičarsko nadmetanje. Ovaj klub je takođe ugašen 1990. godine. Fudbal sam više voleo kao zabavu i druženje i zato nisam postigao više od prosečne karijere. Odmah po okončanju igračke karijere na nagovor mog velikog prijatelja iz sveta fudbala Stojčević Save, položio sam ispit za fudbalskog sudiju 1989. godine. Počeo sam brzo da napredujem počevši od najnižeg ranga i za svega tri godine položio ispit za Republičkog sudiju u komisijim kod čuvenog Dušana Maksimovića kao najbolji u klasi. Ubrzo sam počeo suditi Vojvođansku ligu gde sam ostavio upečatljiv trag. U to vreme a i danas morao si imati nekoga iza sebe da bi dalje napredovao, a ja to nisam imao jer sam svoj put krojio sam. Iako sam godinama bio među najuspešnijima po ocenama, dalje nisam mogao iz navedenih razloga„.
„U međuvremenu stigle su i godine, a i podmlađivanje i tatini sinovi pa sam shvatio da je vreme za kraj. Posle 13 godina druženja sa pištaljkom, oprostio sam se 2002. godine u prijateljskoj utakmici na stadionu voljenog Srema, u utakmici sa prvoligašem Vojvodinom iz Novog Sada, pred 3000 meni mnogo dragih mojih sugrađana. U karijeri sam sudio ili bio pomoćnik na više od 280 utakmica širom Srema i Vojvodine, bez ijedne mrlje na obrazu. Nakon toga postajem delegat – kontrolor na listi Vojvođanske lige, a u matičnoj organizaciji i predsednik komisije za stvaranje i unapređenje mladih sudija, punih šest godina. Za to vreme stvorio sam preko 30 sudija, mnogi su prevazišli samog učitelja u napredovanju. Tada je Mitrovica imala 6 glavnih sudija na Srpskoj ligi, 10 na Vojvođanskoj ligi, što je mnogima upadalo u oči. Ostaje žal što nijedan od njih nije sudio Super ligu Srbije, najviše zbog mog gore navedenog primera, i ako su sve to bili intelektualci, ekonomisti, pravnici, agronomi, a davno su svi iz očaja napustili udruženje sudija. 2010. godine kada sam shvatio da se borim sa vetrenjačama i da je vreme da mlađi preuzmu odgovornost trajno napuštam udruženje sudija i posvećujem se radu klubskom fudbalu, tačnije u FK Radnički iz Sremske Mitrovice. Sa manjim odsustvima u Hesni je već punih 6 godina„.
Branislav Baja Nenić trenutno je na mestu generalnog sekretara hesnerskog kluba. Svoj posao obavlja besprekorno. Trenutno je FK Radnički u velikoj krizi i teškoj i odlučnoj borbi za opstanak u Srpskoj ligi grupa Vojvodina. Branislav Baja Nenić je iskusan, nezamenjiv i dragocen član uprave i leva i desna ruka predsednika Lončarevića i direktora Stojkovića. Na kraju nam je rekao. Fudbal je puno odricanja od normalnog života, ali bez njega ne mogu i u njemu ću ostati sve dok on mene treba.