Karijera fudbalera Jovana Golića je rano prekinuta. Ovaj igrač je silom prilika morao u trenerske vode.

Povreda leđa koja je bila hronična je odvojila ovog raznovrsnog fudbalera od zelenog terena, ali ne daleko, samo kraj istog u trenerskoj klupi. Golić je najbolje dane u srpskom fudbaliu dao kada je bio član Fudbalskog kluba Inđija. Od trećeligaških voda, on i njegovi saigrači su gradili superligašku istoriju u ovom sremskom gradu. I posle tih uspeha otisnuo se ka istoku Evrope u Rusiju. Potom ga je put vodio i do Kazahstana gde je i okačio kopačke o klin. Onu drugu  trenersku je započeo, a gde  bi nego u Inđiji gde je i zasnovao porodicu. I opet je dotakao sazvežđe srpske elite. Uz šefa struke, Srđana Blagojevića je kormilario sve do sredine jesenjeg dela Linglong Super lige Srbije, a potom je na istom mestu bio saradnik i sa novim stručnjakom Aleksandrom Janjićem. Teško je ponoviti reči Janjića na početku priprema za drugi deo sezone kada je Jovan Golić otišao u „svoj“ Kazahstan, po drugi put. Ovog puta kao trener, prvi pomoćnik, a kome drugom do Srđanu Blagojeviću.

Jovan Golić, na treningu, foto: lk Jovan Golić

I tu počinje naša priča. Jovan Golić, sjajni saradnik na svim poljima, je počeo svoje izlaganje o Kaspiju,

Klub 19 godina nije igrao Premijer ligu Kazakstana. Čak neko vreme nisu ni igrali ovde u gradu jer nije bilo uslova. Stadion nije zadovoljavao pa su igrali i živeli 3.000 km odavde od grada Aktau! Pre dve godine postavljena je nova veštačka trava i sređena infrastruktura pa se klub vratio u svoj grad da igra. Prošle godine su uspeli kao drugoplasirani da se vrate u Premijer ligu Kazakstana„.

Golić kao prevodilac, foto: lk Jovan Golić

O kakvom klubu se radi, najbolje govore sledeće reči izbačene kao iz topa,

Zatekli smo ekipu sa samo jednim strancem (Brankom Čubrilom iz Hrvatske) i velikim brojem Kazakstanaca koji nikada nisu igrali Premijer ligu ili su već u poznim godinama. Za dva meseca priprema uspeli smo da dovedemo još sedma stranaca i 6-7 domaćih igrača. I da napravimo ekipu dostojnu Premijer lige. Ono što nam nije išlo na ruku jeste raspored u prvih pet kola. Igrali smo sa pet prvoplasiranih ekipa od prošle godine. Do ove vanredne situacije i zaustavljanja prvenstva odigrali smo dve utakmice, obe kao domaćini i doživeli dva poraza. Prvu 0: 2 od ekipe Zhitisua. Ono u čemu smo mogli da uživamo jeste ambijent i pun stadion koji prima 3.500 ljudi (ovde su željni fudbala).

Publika željna fudbala, foto: lk Jovan Golić

Na žalost u drugom kolu smo dočekali šampiona Astanu pred praznim stadionom (zbog Korona virusa ). Žao nam je zbog toga jer bi to bio praznik fudbala za ovaj grad i navijače. Poraženi smo 2: 3. Bili smo dostojan protivnik najjačoj ekipi u Kazakstanu. Kao i svuda sada je i ovde sve obustavljeno (utakmice i treninzi) do 15.aprila, pa ćemo videti za dalje. Grad je na Kaspijskom moru i jedan od lepših u Kazakstanu. Trenutno je ovde u timu četiri Srbina i jedan Hrvat, a isto tako i u stručnom štabu. Tu su: golman Marko Milošević (došao iz Napretka Kruševac), Bojan Kovačević (naš „Kova“  iz Proletera), Stefan Bukorac (u Belorusiji igrao poslednju godinu) i Aleksandar Stanisavljevic (iz Voždovca)„.

Kaspi pred prvu utakmicu, foto: lk Jovan Golić

Još jedna zanimljivost,

Jedina smo ekipa u Premijer ligi iz zapadnog dela Kazakstana tako da nam je najblize gostovanje oko 3.000 kilometara„.

Ostavite odgovor