Dragoslav – Dragi Nikolić, kapiten popinačkog Napretka, idealan je sagovornik za medije: otvoren, iskren i, pre svega, zanimljiv! Iako je u „lepim godinama“, još uvek je nezamenljiv između stativa. Golmanska karijera duga nepune četiri decenije.

Za „razgovor“ sa Dragim, pitanja skoro i da nisu potrebna.

Sve je počelo daleke 1982. godine – počinje svoju priču Dragoslav Nikolić – Pomoćno igralište BSK-a u Batajnici. Izabrano je nas dvadesetak među stotinom dece. Prvi trener u mlađim kategorijama bio mi je Dragan Duvnjak, profesor fizičkog u OŠ „Boško Palkovljević Pinki“. Sećam se i debija u seniorskoj konkurenciji, u Sinđeliću iz Ugrinovaca, u sezonai1992/1993. Na utakmici protiv Balkana iz Mirijeva, tadašnjim prvakom Prve beogradske lige, koju smo izgubili 1:0, u beogradskom „Sportu“ dobijam desetku! U to vreme bio sam u više navrata igrač utakmice. Nešto kasnije, predsednik Sibnice iz Sopota dolazi i kupuje pet igrača Sinđelića. Išli smo samo na utakmice. Moje prve pare u karijeri: 1000 maraka na ruke. Jedna novčanica – „bradonja“… Najslađe pare u životu! Posle šest meseci prelazim u Hajduk sa Liona, gde potpisujem ugovor na dve godine i odmah idem na pozajmicu u BASK sa Careve ćuprije. BASK je tada bio filijala Partizana. Godinu dana mi je rezerva bio Jusmir Hatunić, sin proslavljenog prvotimca Partizana i reprezentativca Jusufa Hatunića. Nekako u to vreme poičinjem pregovore sa BSK – om iz Batajnice. Pravim možda jedini kiks u karijeri, nismo se dogovorili i prelazim u Budućnost iz Dobanovaca, u kojima provodim lepih godinu i po dana. Umesto mene u BSK je došao čuveni Radaković. Te godine BSK je u Kupu izbacio Partizana, a Radaković prelazi baš u Partizan. Ubrzo dobijam ponudu iz BSK-a, koju, ovog puta, prihvatam. Za pet godina u dva navrata smo bezuspešno napadali Drugu ligu. Ja sam na dvadesetak utakmica bio najbolje ocenjeni akter. Dok sam bio u BSK-u, dobijam zanimljivu ponudu da pređem u Milicionar, koji je tada bio prvoligaš. Šef stručnog štaba bio je Đorđe Gerum, a trener Rade Zalad. Ponudu nisam prihvatio, jer sam kao uslov morao napustiti posao. Bilo je rizično se odčičiti na takav korak u 28 godini. Još jedna zanimljivost: u BSK-u je u to vreme bio Vinsent Ngong, iz Kameruna, doveden iz Makaedonije, koji mi postaje kučni prijatelj.

Posle svađe sa upravom kluba iz Batajnice, Dragi Nikolić pravi kraću pauzu. Sledi dokazivanje u sremskom fudbalu.

U periodu 2003 – 2009. godina prelazim u Omladinac iz Novih Banovaca – nastavlja Nikolić – Postajem naslednik „legendarnog“ Hakača. Za ovaj period je karakteristično da sam branio najbolje u karijeri, a da sam najmanje puta bio proglašen za igrača utakmice. Dogovor sa „alfa i omegom“ kluba, Goranom Draguljićem – Austrijom, bio je da se zbog „elana i podstreka“, za najbolje biraju mlađi igrači. Posle pet godinapravljenja ekipe za viši rang, konačno ulazimo u četvrtu ligu, a ja, kada sam bio siguran da sam u Jagodiću deobio pravog naslednika, napuštam Nove Banovce „punog srca“. U Slogi iz Krnješavaca sam proveo godinu i po. Pet – šest puta sam bio najbolji na terenu, a čak sam postigao jedan gol glavom i to za izjednačenje. Prvi put u Popince dolazim 2012. godine i ostajem sezonu i po. Dokazivao sam se, s uspehom, i u Podunavcu iz Belegiša godinu i po dana. Poslednje godine jurili smo prvo mesto u Sremskoj ligi i igrali baraž protiv Slavije iz Novog Sada. Na žalost, nismo uspeli i ekipa se praktično raspušta. Vraćam se beogradskom fudbalu i počinjem da branim za veterane Dunava iz Velikog Sela. Za dve godine prelazimo dva ranga i ulazimo u Prvu ligu. Karakteristično za ovaj period je da sam imao dvadesetak asistencija: dobar degažman, a špic je bio izuzetno brz.

Drago Nikolić posebno pamti dva stručnjaka, koja su uticala na njegov fudbalski razvoj.

To su Mile Vranješ, po stručnom znanju i Živko Budimirović po neospornoj stručnosti i snalažljivosti u fudbalu, posebno sremskom. Od golmana cenio sam pokojnog Kukića. Kada smo već kod golmana, visoko mišljenje imao o Bufonu. Sličan je meni (!!): autoritet, voljen među sauigraćima, dogovečan, nije sklon kiksevima.

I na kraju, poslednje pitanje: dokle?

Sve dok osećam poštovanje ljudi s kojima sam i za koje branim – ističe Dragi Nikolić – A kada ne budem na terenu, biću pored, gledajući svoju ili neku drugu decu. Mladima, koji tek počinju da se dokazuju u fudbalu, savet: ne jurite pare i volite ono što radite! Svaki trening više znači i odbrana više!

Dragoslav Dragi Nikolić je, posebno, zahvalan sportskim radnicima u Popincima, koji su u njemu prepoznali golmanske i sve druge kvalitete. Saradnja se nastavlja. Očigledno, na obostrano zadovoljstvo!

blank

By Živko Radivojević

Živko Radivojević je dugogodišnji uspešni saradnik, autor, mnogih pisanih dela na stranicama Sportin.biz-a. Praktično jedan od osnivača ovog web portala. Sa posebnom pažnjom prati sva dešavanja u Sremu, ali i šire. Njegovi tekstovi o boćanju i bowlingu su praktično jedinstveni u Srbiji. Time je njegov doprinos na razvoju ovih sportova nemerljiv.

Ostavite odgovor