Fudbalska javnost je podeljenog mišljenja: po jednima, rezultati i plasman Slobode u Vojvođanskoj ligi – Jug, posle 7. kola su veliko iznenađenje. Drugi, koji su upućeniji u zbivanja u klubu i oko njega, tvrde da je trenutna, liderska, pozicija samo posledica dobrog rada i još bolje selekcije igrača.

Razlog više za razgovor sa Draganom Cvetićem, šefom stručnog štaba.

Uvek sam se držao pobedničkog duha! – tvrdi popularni Cvele – I dok sam bio igrač nekada u Galenici, potom u Obiliću i BSK-u iz Batajnice stalno sam išao naviše. Jesenas, kada sam, sredinom jesenjeg dela sezone došao u Donji Tovarnik, ekipa je bila „kakva – takva“. Zimus smo se osetno pojačali. Međutim, korona virus je prekinuo prvenstvo. Pred novu sezonu smo krenuli po sistemu, koji smo dugi niz godina pokojni Bogić Bodićević i ja porotežirali., gde god smo radili. Počeli smo, svojevremo, u Radničkom sa Novig Beograda, kasnije nastavili u Radničkom iz Obrenovca. Potom je, Bogi sam nastavio u Big Bulu iz Bačinaca i Radničkom iz Šida. U tom trenutku, nije bilo mogućnosti da zajedno radimo. Kada se pojavila mogućnost za radom u Pećincima, počeli smo ponovo zajedno. Donji Srem smo svojevreno iz Treće lige doveli do najelitnijeg takmičenja. U Javoru smo stvorili 6-7 vrlo dobrih igrača. Na žalost, nisu nam se baš sve kockice složile u tom trenutku. Kasnije, smo Borac iz Čačka, uveli u Super ligu. S Bogijem sam dugo igrao zajedno, vodili smo više klubova, a bili smo i kućni prijatelji. U fudbalu, držim se svojih principa. Kvalitet igrača, s kojim raspolažemo u Slobodi doveli su nas na mesto koje trenutno zauzimamo. Zbog opšte poznate situacije, tri puta smo proletos prekidali pripreme. Naravno, nismo samo mi bili u takvoj situaciji. Uspeli smo da uskladimo na pravi način iskustvo nekolicije igrača, sa mladošću i željom da dokazivanje onih najmlađih. Ovde treba istaći da i oni, što se kaže iskusniji igrači, imaju do 26, 27 godina i da su to iskustvo stekli igrajući za timove do Treće ili Četvrte liga. S druge strane, imamo 4-5 sjajnih momaka, od 18 do 20, 21 godine. Aćimović je tek napunio 18 godina, špic Đorić je tek nešto stariji, kao i igrači po bokovima Salkonić i Đorđević, kao i špica Vukotića. To su sve mladi momci, bez kompleksa, borbeni, željni dokazivanja i uspeha.

Uspešno dokazvanje Dragana Cvetića u Donjem Tovarniku, foto: Živko Radivojević

Prebogato je iskustvo igračko i trenersko iskustvo Dragana Cvetića.

Kao desetogodišnjak došao sam u Galeniku, gde sam i debitovao kao prvotimac – nastavlja Cvetić – S njom sam iz Treće, došao do „ondašnje“ Prve lige. Fudbalski put me je, potom, odveo u Obilić, s kojim sam dve godine pokušavao da se plasiram u najviši rang. Sledeći klub mi je bio BSK. Za četiri godine klub iz Batajnice je preskočio tri ranga. Na žalost, u 31 godini sam doživeo težu povredu prednjih, ukrštenih ligamenata. Prekinuo sam igračku karijeru i punih pet godina nisam ušao na stadion. Sticajem okolnosti, odlučio sam se na trenerski poziv. Radio sam u BSK-u iz Batajnice, Školi fudbala Zemuna. Kasnije sam započeo saradnju sa Bogijem.

Pobednički tandem, Bogić Bogićević i Dragan Cvetić, foto: Živko Radivojević

Skroman, nenametljiv, Cvele ne juri trenerske licence, klubove. Samo pokušava da svoje prebogato iskustvo i ono što je naučio od legendarnih Branka Rašovića i Ivana Čabrinovića, prenese mladima.

Za sada, to mu polazi za rukom.

By Živko Radivojević

Živko Radivojević je dugogodišnji uspešni saradnik, autor, mnogih pisanih dela na stranicama Sportin.biz-a. Praktično jedan od osnivača ovog web portala. Sa posebnom pažnjom prati sva dešavanja u Sremu, ali i šire. Njegovi tekstovi o boćanju i bowlingu su praktično jedinstveni u Srbiji. Time je njegov doprinos na razvoju ovih sportova nemerljiv.

Ostavite odgovor